Пређи на садржај

Љубиша Рајковић Кожељац

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубиша Рајковић Кожељац
Љубиша Рајковић Кожељац
Пуно имеЉубиша Рајковић
Датум рођења(1940-02-04)4. фебруар 1940.
Место рођењаKoжељСрбија
Датум смрти4. март 2020.(2020-03-04) (80 год.)
Место смртиЗајечарСрбија

Љубиша Рајковић Кожељац (Koжељ, 4. фебруар 1940Зајечар, 4. март 2020) je био књужевник, лингвиста, новинар и научни радник из Зајечара, оставио је за собом обимну објављену грађу о културној баштини на Косову и Метохији и Југоисточној Србији. Писао је приче, песме, приказе и есеје, хронике, биографије и монографије а познат је и као сакупљач усменог народног стваралаштва. Поред књижевног стварања бавио се и научним радом у области антропологије, историје, етнологије, филологије и лингвистике.

Био је члан удружења фолклориста Југославије, Удружења просветних радника Србије, Члан Матице Српске, Удружења Књижевника Србије и Црне Горе. Учесник је био бројних књижевних и научних скупова у земљи и иностранству. Објавио је преко 60 књига, а за изузетан књижевни и научни допринос у Републици Србији и свесрпском културном простору додељена му је Вукова награда.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Љубиша Рајковић Кожељац је рођен 4. фебруара 1940. године у Кожељу код Минићева у општини Књажевац од оца Драгољуба и мајке Добрице, где је завршио и основну школу. Нижу и вишу гимназију је завршио 1959. године у Зајечару. Дипломирао је 1963. године на Филолошком факултету у Београду где је студирао српскохрватски језик, југословенску књижевност и француски језик, где је био један од најбољих студената у групи.

По завршетку студија радио је као просветни радник у основним и средњим школама Минићеву, Халову, Неготину, Коњусима код Андријевице и у Рожајама у Црној Гори. На Филолошком факултету у Београду је магистрирао 1973. године са темом магистарског рада: Језик и стил Добрице Ћосића у роману Деобе. Докторирао је 1994. године на Филолошком факултету у Приштини на тему: Лирске народне песме југоисточне Србије.

Био је шест година просветни саветник за српскохрватски језик и југословенску књижевност у Зајечару а затим је четри године био лектор за српскохрватски језик на факултетима у Бордоу и Лилу у Француској у време када је на овим факултетима радио и Данило Киш.

Десетак година је радио као самостални научни истраживач у Институту за изучавање културне баштине Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана на Косову и Метохији у Приштини и стекао звање научног сарадника.

Пред пензију је радио у завичајном одељењу Матичне библиотеке Светозар Марковић у Зајечару одакле је пензионисан 2002. године.

Живео је у Зајечару одакле је био активан у културном животу града али и широм бивше Југославије.

Преминуо је 4. марта 2020. године у 80 година живота од повреда у бизарној саобраћајној несрећи у Зајечару. [1]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Укорак с временом, Историјски архив, Зајечар, 1969.
  • Село Врбица, НП Дневник, Нови Сад, 1969.
  • Чланци из језика и књижевности, Технички школски центар, Бор, 1970.
  • Треперење, Млади мај, Зајечар, 1971.
  • Двори самотворни, НУ Тимок, Зајечар, 1972.
  • Под каменом цвет, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Кажевац, 1973.
  • Из језичке и књижевне проблематике, Међуопштински просветно-педгошки завод, Зајечар, 1973.
  • Вршњаци пролећа, Дом омладине, Зајечар, 1975.
  • Црна Река, НУ Тимок, Зајечар, 1975.
  • Здравац миришљавац, ГИП Зајечар, Зајечар, 1978.
  • Лепота ожиљака, Друштво пријатеља књиге, Иванград, 1987.
  • Предјели сна, Међурепубличка заједница, Пљевља, 1987.
  • Књижевно стваралаштво Миленка Ратковића, Ново дело, Београд, 1988.
  • Кличе вила саврх Кома, Заједница културних и научних радника, Рожаје, 1988.
  • Устук, НИРО Слобода, Иванград, 1988.
  • Тимочке пословице, изреке и загонетке, ИРО Просвета, Ниш, 1989.
  • Реч путује, Друштво пријатеља књиге, Иванград, 1989.
  • Одсај на води, Независна библиотека Пламен бананине кућице, Пожега, 1990.
  • Непоклек, Дом омладине, Зајечар, 1990.
  • Књижевни разговори, Култирно-просветна заједница, Зајечар, 1991.
  • Јато голубато, Културно-просветна заједница, Зајечар, 1991.
  • Ономастика Тимока, САНУ (Ономатолошки прилози, бр. XИ), Београд, 1991.
  • Ој, леле, Стара планино, Крајински књижевни круг, Неготин, 1995.
  • Радгостов кодекс, Нови свет, Приштина, 1996.
  • Језик и стил у Деобама Добрице Ћосића, Културно-просветна заједница, Зајечар, 1997.
  • Поменик, Пергамент, Приштина, 1997.
  • Лирске народне песме југоисточне Србије, Институт за изучавање културне баштине Срба на Косову и у Метохији, Приштина, 1997.
  • Свитац, Нови свет, Приштина, 1997.
  • Небо у кладенцу, Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш, 1997.
  • Певање Хајдук-Вељку, Хајдук-Вељкови дани, Леновац, 1998.
  • Пути недоходи, Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш, 1998.
  • Венци за младенци, Завичајно друштво Тимочана-Торлака, Минићево, 1998.
  • Монографија Основне школе, Мирослав Ђуровић, у Башчи (код Рожаја), ОШ Морослав Ђуровић, Башча, 1999.
  • Окато сунце, Тимочки књижевни клуб, Зајечар, 2000.
  • Основна школа у Великом Извору од 1839. до 2000. године, ОШ Вук Караџић, Велики Извор, 2000.
  • Мучно свитање, ДП Нота, Књажевац, 2000.
  • Са лонџе зелене, Центар за културу, Рожаје, 2000.
  • Посвете, Књижевни клуб Инорог, Бор, 2001.
  • На путу доброчинства, ООЦК, Зајечар, 2001.
  • Трајање, Завичајно друштво Тимочана – Торлака, Минићево, 2002.
  • Дионисије на леопарду НИП Врањске књиге, Врање, 2004.
  • Били смо немогући, Српска књига, Рума, 2005.
  • Муње на обзорју, НИП Врањске књиге, Врање, 2006.
  • Реч бива дело, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Књажевац, 2006.
  • Бесмртник, Терција, Бор, 2008.
  • Пут у Есхатон, Књижевни клуб Соколово перо, Сокобања, 2008.
  • Дечја уста, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2009.
  • Живот посвећен науци, Културно-просветна заједница, Зајечар, 2009.
  • Језик наш насушни, Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе, Подгорица, 2009.
  • Устани, Лазаре, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Књажевац, 2009.
  • Две златне јабуке, Културно-просветна заједница, Зајечар, 2009.
  • Шиомигађура, Књижевни клуб хумориста, афористичара и сатиричара Сергије Лајковић, Зајечар, 2009.
  • Драги Љубиша, Историјски архив Тимочка крајина, Зајечар — Завичајно друштво Тимочана-Торлака, Минићево, 2010.
  • Маргиналије, Центар за културу, Зајечар, 2010.
  • До балчака, Крајински књижевни клуб, Неготин, 2011.
  • Да живот буде љубав, ИК Мирослав, Београд, 2011.
  • Суза скамењена, Завичајно друштво Тимочана-Торлака, Минићево, 2011.
  • Живот — за живот у слободи (у коауторству са Миодрагом Ђурђевићем), Савез удружења бораца Округа Зајечар и Округа Бор, Зајечар, 2011.
  • Сонети, Крајински књижевни клуб, Неготин, 2012.
  • Посвета Кожељцу, јануар 2020
  1. ^ Јеленковић, Драган (2011). Љубиша Рајковић Кожељац Био-Библиографија (мај 1954-мај 2010). Зајечар: Историјски архив Тимочка крајина Зајечар. ISBN 978-86-84483-13-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Za Media https://zamedia.rs/2020/03/05/in-memoriam-dr-ljubisa-rajkovic-kozeljac-1940-2020/

Timočka https://www.timocka.rs/vesti/in-memoriam-preminuo-doktor-ljubisa-rajkovic-kozeljac/